Eto sada znaš kako smo svi nastali, ja, Bezimeni i prvi asimilovani. Ali ja sam trenutno obuzeta nestankom. Evo me po milioniti put kod Pećine Tajni u pokušaju da otkrijem šta se desilo te noći, pre 28 godina. Ali ako je i postojao neki trag nije odoleo zubu vremena. Toliko puta sam bila ovde da znam svaki kamičak i grančicu ali nisam uspela ništa da otkrijem, čak ni onu rupu u koju je Angelika propala dok je bežala od magle. Čekaj malo čini mi se da vidim nekog krajičkom oka. Okrećem se ali nevidim ništa mora da mi se učinilo. Sigurno se pitaš kako uspevam da hodam po šumi i pišem u isto vreme? E pa čini mi se da su od tada prošla 3 dana, pronašla sam jedan uređaj u biblioteci koji pretvara misli u tekst, na svu sreću Drevni su ostavili uputstvo za upotrebu. Uređaj izgleda kao mala plastična kutija, slično telefonima iz Ere Nemira, sa zadnje strane ima neki plastični dodatak koji se raširi kada se pritisne a skupi kada se pusti, pomoću njega plastičnu kutijicu mogu da zakačim na odeću. Iz nje izlaze dva kabla a na njihovom vrhu su dva lepljiva kruga; jedan se stavi na jednu slepoočnicu a drugi na drugu. Sa prednje strane kutijice nalazi se ekran na kome se ipisuje sve što pomisliš. Da ti kažem...
... Šta je to, neko mora da bude tu, znam da sam videla nešto. Opet ništa, izgleda da počinjem da ludim. U svakom slučaju misli su malo nabacane pa nebi izgledale kao tekst tako da noću sednem pored vatre i zapisujem šta sam doživela.
Kad smo kod nestanka trebala bi da ti objasnim Veliko Čišćenje. Nakon Ere Nemira došlo je doba Drevnih upravo zahvaljujući ovom događaju. Preko delovanja KUKU organizacije Bezimeni preuzimaju vlast i uvode obaveznu asimilaciju. Prvobitni tada počinju da svataju gde sve to vodi. Uveden je poseban oblik policije koji je bio zadužen za asimilaciju, naravno sastavljen od članova KUKU-a. Ona je u svom sastavu imala policijski regrutni centar PRC, koji je naravno bio zadužen za regrutovanje asimilovanih, glavni štab, i akademiju za obrazovanje. Sam naziv policije bio je „Kolektivni odred za mirnodobsku asimiliaciju“ odnosno K.O.M.A; ipak njihove postojanje nije imalo nikakve veze sa mirom.
Taj svet je izgledao ovako dete bi išlo u školu u sve je bilo uredu. Ali onda jednog dana škola organizuje nenajavljenu asimilaciju. Jednostavno bi svu neasimilovanu decu smestili u autobus i odveli do prvog KUKU kolektivnog centra. Onda bi im redom davali HTG vakcine i asimilacija bi bila završena. Nakon toga dete bi otišlo na razgovor sa agentom K.O.M.A gde bi odao sve članove porodice koji nisu asmilovani.
Potom bi agenti upadali u kuće i stanove ovih ljudi i kupili ih kao stoku za klanje. Ako bi neko pružio otpor dobio bi batine u najboljem slučaju a u najgorem smrt. Mada je smrt možda i bila najbolje što je moglo da im se desi.
U spisima Drevnih postoji jedan slučaj koji mi je privuko pažnju. Reč je o Prvobitnom poznat pod imenom MSG ( misli svojom glavom). MSG je bio fantom, koliko god se K.O.M.A trudila nije uspevala da otkrije nijedan trag o njemu. Igrao je igru Bezimenih i prevazišao ih. Desilo bi se da gradom prolazi vozilo iz kojeg bi se glasno čule MSG-ove poruke, ali kada bi prišli vozilu u njemu nije bilo nikoga. Neke od poruka su bile:
- Odajmo poštu izgubljenom (ime osobe) nestao/la je iz naših života asimilacijom.
- Misli svojom glavom Bezimeni nisu spas!
- MI SMO BILI PRVI! MI različiti, jedinstveni, dobri i loši. MI SMO PRVOBITNI! Beyimeni su samo prazne ljušture. Oni se nesmeju niti plaču, oni nevole niti mrze, oni nežive samo postoje. Zar ćete na to spasti, puko postojanje. Ja to odbijam i staću uz svakog ko želi da ostane JA pa makar me ubilo.
I tako su neasimilovani ljudi dobili ime Prvobitni. MSG-ove poruke iskakale su na sve strane, kada bi neko iz KUKU-a dao neku objavu, ona bi bila prekunuta MSG-ovim porukama, snimcima, dokumentima. Samo nemoj pogrešno da me svatiš niko nije znao kako MSG izgleda, ti snimci i poruke bili su vezane za objave KUKU-a. Ako bi KUKU objavio kako je otkrio novi lek pojavio bi se snimak u kome se vidi da se tokom proizvodnje leka dodaje HTG. Isto je važilo za hranu određenih proizvođača kao i kozmetiku.
A onda je nastao MSG pokret, grafiti podrške pojavljivali su se po gradu. Po sobama se šuškalo o novim MSG-ovim podvizima. Ipak zbog jednog čini se nevezanog događaja sve je stalo. Jedna devojčica je pobegla iz škole kada je saznala da će taj dan biti organizovana asimilacija. Njeno ime je Helena, ima dugu zlatnu kosu, crne oči i potpuno beo ten. Izgleda kao vila iz bajki i ima 13 godina ( tada su neasimilovani ljudi imali načine da mere vreme, sada nam samo dan i noć pokazuju koliko je vremena prošlo). Bila je na času matematike kada se začula objava:
- Draga deco obraća vam se vaš direktor. Danas ćemo imati protivpožarnu vežbu. Kada budete čuli zvono oformite kolonu i krenite smireno ka izlazu.
Helena je znala šta protivpožarna vežba znači; biće asimilovana. Tokom 13 godina života uspevala je da izbegne asimilaciju jer HTG na nju nije delovao. Ali sada su joj dali novi tretman koji je garantovao da će asimilacija uspeti. Boje,muzika i ples za nju više neće postojati. Drhtavom rukom izvadila je telefon iz džepa sa namerom da pošalje mami oproštajnu poruku, ali onda joj je sinula ideja. Umesto majci poruku je poslala glavnom štabu K.O.M.A
- Msg u skoli melrouz ima taoce pomoć
Samo da uspe, molim te Majko samo da ovo uspe.
A onda se oglasilo zvono, deca su spuštenih glava počela da formiraju kolonu. Helenino srce je tuklo kao hiljadu bubnjeva a usta su počela da joj se suše. Teškom mukom je zadržavala suze.
Nije uspelo, sve je gotovo. Zbogom ljubavi, zbogom majko, zbogom boje, zbogom Helena danas nestaješ. A onda se u njoj probudio prkos.
- Ne neću da idem. Makar me ubili neću načiniti nijedan korak. A vi idete kao poslušni psići. Mislite da su oni krivi što nećemo postojati nakon ove protivpožarne vežbe. E pa nisu, krivu su mali poslušni psići koji ćute i sve to prihvataju.
U tom trenutku u učionicu uleću agenti K.O.M.A a Helena koristi priliku da istrči napolje, pre nego što im učiteljica prijavi njeno nedolično ponašanje. Trčala je koliko je noge nose, ali se nikad nije osećalla življe. Ipak agenti su mogli da je sustignu svakog časa i morala je da misli brzo. Spazila je kuću svvoje nekadašnje prijateljice Mile. Mile više nema, asimilovana je pre 3 godine. Osetila je kako joj se srce steže od pomisli na nju ali onda se setila.
- Samo da niko nebude kući.
Preskočila je nisku ogradu i našla se u dvorištu. Prišla je bočnom zidu kuće i prilepila se uz njega. Tako pripijena hodala je što je tiše mogla ka delu dvorišta koji se nalazio iza kuće. Kada bi se približila prozoru, čučnula bi, i nastavila da hoda u tom položaju nadajući se da niko neće prići prozoru. Kada je stigla do zida ugledala je ono što je tražila. Mala drvena šupa još uvek je stajala tu. Dotrčala je što je brže mogla do nje i ušla. Da na podu su i dalje nalazio drveni poklopac, podigla ga je i uskočila u rupu koja je bila zatvorena poklopcem. Ali ta rupa je zapravo bila zemljani tunel. Ko zna kada neko je iskopao ovaj prolaz kako bi krišom došao do obližnje šume. Helena i Mila su se ovim prolazom iskradale nebrojano puta.
- O Mila, draga Mila spašavaš mi život iako te nema.
Izašla je iz tunela i našla se u šumi. Odlučila je ostaće skrivena ovde, ali to je značilo da mora da nađe hranu i mesto na kojem će spavati. Začula je lomljenje grana u daljini pa se popela na najbliže drvo kako bi iskoristila krošnju kao skrovište.
- Helena, mala Helena znam da si tu. Veliki si nered napravila sa onom dojavom o taocima. Izadji, možemo da se skrivamo zajedno; poneo sam i hranu. Ipak se ja skrivam od K.O.M.A duže nego ti, mogu da ti pokažem najbolja skrovišta.
Helena je provirila kroz krošnju i ugledala visokog, žgoljavog čoveka, kovrdžave kose, ali nije pustila ni glasa, samo ga je posmatrala. Čovek je podiga glavu i pogledao tačno u nju a ona se skamenila. Gotovo je predaće me K.O.Mi i zbogom mala Helena.
- Uredu ostaviću ovo ovde a ti siđi kad budeš želela.
Spustio je ranac kraj drveta i udaljio se, potom je seo naslonivši se na drvo i počeo da pevuši.
... Šta je to, neko mora da bude tu, znam da sam videla nešto. Opet ništa, izgleda da počinjem da ludim. U svakom slučaju misli su malo nabacane pa nebi izgledale kao tekst tako da noću sednem pored vatre i zapisujem šta sam doživela.
Kad smo kod nestanka trebala bi da ti objasnim Veliko Čišćenje. Nakon Ere Nemira došlo je doba Drevnih upravo zahvaljujući ovom događaju. Preko delovanja KUKU organizacije Bezimeni preuzimaju vlast i uvode obaveznu asimilaciju. Prvobitni tada počinju da svataju gde sve to vodi. Uveden je poseban oblik policije koji je bio zadužen za asimilaciju, naravno sastavljen od članova KUKU-a. Ona je u svom sastavu imala policijski regrutni centar PRC, koji je naravno bio zadužen za regrutovanje asimilovanih, glavni štab, i akademiju za obrazovanje. Sam naziv policije bio je „Kolektivni odred za mirnodobsku asimiliaciju“ odnosno K.O.M.A; ipak njihove postojanje nije imalo nikakve veze sa mirom.
Taj svet je izgledao ovako dete bi išlo u školu u sve je bilo uredu. Ali onda jednog dana škola organizuje nenajavljenu asimilaciju. Jednostavno bi svu neasimilovanu decu smestili u autobus i odveli do prvog KUKU kolektivnog centra. Onda bi im redom davali HTG vakcine i asimilacija bi bila završena. Nakon toga dete bi otišlo na razgovor sa agentom K.O.M.A gde bi odao sve članove porodice koji nisu asmilovani.
Potom bi agenti upadali u kuće i stanove ovih ljudi i kupili ih kao stoku za klanje. Ako bi neko pružio otpor dobio bi batine u najboljem slučaju a u najgorem smrt. Mada je smrt možda i bila najbolje što je moglo da im se desi.
U spisima Drevnih postoji jedan slučaj koji mi je privuko pažnju. Reč je o Prvobitnom poznat pod imenom MSG ( misli svojom glavom). MSG je bio fantom, koliko god se K.O.M.A trudila nije uspevala da otkrije nijedan trag o njemu. Igrao je igru Bezimenih i prevazišao ih. Desilo bi se da gradom prolazi vozilo iz kojeg bi se glasno čule MSG-ove poruke, ali kada bi prišli vozilu u njemu nije bilo nikoga. Neke od poruka su bile:
- Odajmo poštu izgubljenom (ime osobe) nestao/la je iz naših života asimilacijom.
- Misli svojom glavom Bezimeni nisu spas!
- MI SMO BILI PRVI! MI različiti, jedinstveni, dobri i loši. MI SMO PRVOBITNI! Beyimeni su samo prazne ljušture. Oni se nesmeju niti plaču, oni nevole niti mrze, oni nežive samo postoje. Zar ćete na to spasti, puko postojanje. Ja to odbijam i staću uz svakog ko želi da ostane JA pa makar me ubilo.
I tako su neasimilovani ljudi dobili ime Prvobitni. MSG-ove poruke iskakale su na sve strane, kada bi neko iz KUKU-a dao neku objavu, ona bi bila prekunuta MSG-ovim porukama, snimcima, dokumentima. Samo nemoj pogrešno da me svatiš niko nije znao kako MSG izgleda, ti snimci i poruke bili su vezane za objave KUKU-a. Ako bi KUKU objavio kako je otkrio novi lek pojavio bi se snimak u kome se vidi da se tokom proizvodnje leka dodaje HTG. Isto je važilo za hranu određenih proizvođača kao i kozmetiku.
A onda je nastao MSG pokret, grafiti podrške pojavljivali su se po gradu. Po sobama se šuškalo o novim MSG-ovim podvizima. Ipak zbog jednog čini se nevezanog događaja sve je stalo. Jedna devojčica je pobegla iz škole kada je saznala da će taj dan biti organizovana asimilacija. Njeno ime je Helena, ima dugu zlatnu kosu, crne oči i potpuno beo ten. Izgleda kao vila iz bajki i ima 13 godina ( tada su neasimilovani ljudi imali načine da mere vreme, sada nam samo dan i noć pokazuju koliko je vremena prošlo). Bila je na času matematike kada se začula objava:
- Draga deco obraća vam se vaš direktor. Danas ćemo imati protivpožarnu vežbu. Kada budete čuli zvono oformite kolonu i krenite smireno ka izlazu.
Helena je znala šta protivpožarna vežba znači; biće asimilovana. Tokom 13 godina života uspevala je da izbegne asimilaciju jer HTG na nju nije delovao. Ali sada su joj dali novi tretman koji je garantovao da će asimilacija uspeti. Boje,muzika i ples za nju više neće postojati. Drhtavom rukom izvadila je telefon iz džepa sa namerom da pošalje mami oproštajnu poruku, ali onda joj je sinula ideja. Umesto majci poruku je poslala glavnom štabu K.O.M.A
- Msg u skoli melrouz ima taoce pomoć
Samo da uspe, molim te Majko samo da ovo uspe.
A onda se oglasilo zvono, deca su spuštenih glava počela da formiraju kolonu. Helenino srce je tuklo kao hiljadu bubnjeva a usta su počela da joj se suše. Teškom mukom je zadržavala suze.
Nije uspelo, sve je gotovo. Zbogom ljubavi, zbogom majko, zbogom boje, zbogom Helena danas nestaješ. A onda se u njoj probudio prkos.
- Ne neću da idem. Makar me ubili neću načiniti nijedan korak. A vi idete kao poslušni psići. Mislite da su oni krivi što nećemo postojati nakon ove protivpožarne vežbe. E pa nisu, krivu su mali poslušni psići koji ćute i sve to prihvataju.
U tom trenutku u učionicu uleću agenti K.O.M.A a Helena koristi priliku da istrči napolje, pre nego što im učiteljica prijavi njeno nedolično ponašanje. Trčala je koliko je noge nose, ali se nikad nije osećalla življe. Ipak agenti su mogli da je sustignu svakog časa i morala je da misli brzo. Spazila je kuću svvoje nekadašnje prijateljice Mile. Mile više nema, asimilovana je pre 3 godine. Osetila je kako joj se srce steže od pomisli na nju ali onda se setila.
- Samo da niko nebude kući.
Preskočila je nisku ogradu i našla se u dvorištu. Prišla je bočnom zidu kuće i prilepila se uz njega. Tako pripijena hodala je što je tiše mogla ka delu dvorišta koji se nalazio iza kuće. Kada bi se približila prozoru, čučnula bi, i nastavila da hoda u tom položaju nadajući se da niko neće prići prozoru. Kada je stigla do zida ugledala je ono što je tražila. Mala drvena šupa još uvek je stajala tu. Dotrčala je što je brže mogla do nje i ušla. Da na podu su i dalje nalazio drveni poklopac, podigla ga je i uskočila u rupu koja je bila zatvorena poklopcem. Ali ta rupa je zapravo bila zemljani tunel. Ko zna kada neko je iskopao ovaj prolaz kako bi krišom došao do obližnje šume. Helena i Mila su se ovim prolazom iskradale nebrojano puta.
- O Mila, draga Mila spašavaš mi život iako te nema.
Izašla je iz tunela i našla se u šumi. Odlučila je ostaće skrivena ovde, ali to je značilo da mora da nađe hranu i mesto na kojem će spavati. Začula je lomljenje grana u daljini pa se popela na najbliže drvo kako bi iskoristila krošnju kao skrovište.
- Helena, mala Helena znam da si tu. Veliki si nered napravila sa onom dojavom o taocima. Izadji, možemo da se skrivamo zajedno; poneo sam i hranu. Ipak se ja skrivam od K.O.M.A duže nego ti, mogu da ti pokažem najbolja skrovišta.
Helena je provirila kroz krošnju i ugledala visokog, žgoljavog čoveka, kovrdžave kose, ali nije pustila ni glasa, samo ga je posmatrala. Čovek je podiga glavu i pogledao tačno u nju a ona se skamenila. Gotovo je predaće me K.O.Mi i zbogom mala Helena.
- Uredu ostaviću ovo ovde a ti siđi kad budeš želela.
Spustio je ranac kraj drveta i udaljio se, potom je seo naslonivši se na drvo i počeo da pevuši.
RSS Feed
